Sa velikom tugom pišem da nas je dana 11. decembra 2020. zauvek napustio naš čika Ljubo Radović, naš veliki čovek i borac za osobe sa invaliditetom.
Mnogo će nam nedostajati, a najviše njegovoj porodici. Kakav čovek je bio, najbolje je opisala njegova ćerka Jelena, čiji tekst prenosim u celosti:
„Ne želim da se oprostim od tebe, jer ti ćeš uvek biti tu,
zauvek ćeš ostati u svakoj priči kao najveći oslonac u životu svih nas.
Život bez tebe više neče biti isti. Ali dragi moj tata, naučio si me
da budem jaka i da budem borac. Hvala ti što si od jedne bebe u koju niko nije verovao,
stvorio jednu jaku i vedru ženu. Bio si ponosan na naše zajedničke pobede
i bio si deo istih. Nisi me ostavio nikada, a sad si me ostavio sa zadatkom,
da naučim fizički da živim bez tebe… Bez tvog osmeha, šale, podrške i kritika,
bez zagrljaja koji mi je toliko značio.
Uvek su govorio: „Jeco, život je borba.“
Tačno… I ja od te borbe ne mogu i ne želim da odustanem zbog TEBE.
Sa velikim ponosom ja želim da ti kažem HVALA što si baš ti bio moj otac
i moje najveće blago moj, anđeo čuvar. Ništa neće biti isto.
Putovanje, more, rehabilitacija… svuda sam uživala da idem sa tobom,
jer je to bilo najlepše vreme koje si mi poklonio.
Volim te vise od sebe. Počivaj u miru anđele moj. „
Čika Ljubo, bez Vas ništa neće biti isto, večno počivajte u miru.
